Nemačka je ponovo dobila radnike koji su joj preko potrebni, iako nije uložila ni cent u njihovo obrazovanje. Reč je o Ukrajincima kojima se, bežeći od rata, sada nude poslovi koje oni odmah prihvataju, jer ionako nema ko da ih obavlja.
Da li takva situacija može da utiče na radne migracije sa zapadnog Balkana, ali i da popuni „rupe” usled manjka radne snage u Srbiji, posebno u oblasti građevinarstva i zanatskim poslovima? Prema najnovijim podacima, od oko 13.000 izbeglica iz Ukrajine koje su prošle kroz Srbiju, oko 3.200 je dobilo privremeni boravak u zemlji. Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije centra za demokratiju, smatra da je reč o malom broju izbeglica koji bi mogao da ugrozi domaće tržište rada.
– Kada uđu u Poljsku, oni idu dalje, ka Evropi. Zašto bi neko od njih birao da živi u lošijim uslovima, kao što su, recimo, u Srbiji, kada ima priliku da se smesti u razvijenijim zapadnoevropskim državama? Oni nemaju motiv da u velikom broju dođu u našu zemlju niti mogu biti pretnja našoj radnoj snazi – uverena je Bradaševa. Podseća da je prema podacima Evrostata iz 2020. godine, 40.872 građanina Srbije dobilo boravišnu dozvolu za sve zemlje EU, dok je takvih Ukrajinaca bilo 601.227.
– To samo pokazuje da su i pre rata u Ukrajini, građani te zemlje hrlili u EU. Što bi onda oni sada dolazi kod nas – pita Sarita Bradaš.
Da su izbeglice iz Ukrajine „odlična zamena” za potrebe nedostajuće radne snage koju inače stalno ima zapadna Evropa, a posebno Nemačka, smatra Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.
– Evropa dobija neuporedivo obrazovanije radnike, zbog rata u Ukrajini. Izbeglice će predstavljati poboljšanje kvaliteta radne snage u EU, ali će, takođe, biti važna konkurencija radnicima sa našeg podneblja koji se radno iseljavaju u zapadnu Evropu. I ne samo balkanskim zemljama. Jer, izbeglice iz Ukrajine postaće konkurencija i građanima iz nekih članica EU, kao što su Bugarska i Rumunija, koje su izgubile više od dva, odnosno više od četiri miliona stanovnika u dosadašnjem radnom iseljavanju prema zapadu – podvlači Atanacković.
Uveren je i da će Ukrajinci koji ostanu u Srbiji biti zamenjeni svim onim radnicima koji u našu zemlju stižu iz Turske, Indije, Pakistana... Oni su kvalifikovanija radna snaga, a baš takvi su nam najviše i potrebni u građevinarstvu, zanatskim poslovima, pomalo i u poljoprivredi...
– S tim u vezi, možemo da očekujemo da će manje naših građana da se radno iseljava u EU, zbog manje potrebe nemačkog tržišta za novim radnicima, pošto će od sada imati dovoljno izbeglica iz Ukrajine – objašnjava Atanacković.